Ускоро ће бити објављено капитално дјело "САБРАНИ СТАРОСТАВНИ СРПСКИ СПИСИ" са благословима +Митрополита Амфилохија и епископа +Атанасија који су ово капитално дјело благословили у новембру 2019. године, а ово капитално дјело је из пера чувеног српског националног прегаоца Петра Милатовића Острошког, аутора 42 књиге на српском и њемачком језику, чија су дјела превођена на неколико свјетских језика, а ова његова студија угледаће свијетло дана у новембру ове године у издању неколико удружених издавача из Републике Српске и Црне Горе. Ово је научна студија на бранику српских виталних интереса о златној српској средњовјековној књижевности коју су бечко-берлинскa школа и Ватикан бацили у запећак, а у њој је објављено 48 прећутаних јеванђеља, псалтира, апостола, минеја, зборника, хрисовуља; затим откривено је 60 прећутаних средњовјековних српских писаца са свим подацима и цитатима из њихових дела; а на крају ове значајане студије великог формата (А4) у тврдом повезу са златотиском, објављено је преко 340 српских средњовјековних центара духовности и писмености, што овој студији даје изузетно велику важност.
Аутор Петар Милатовић Острошки у својој уводној ријечи подсјећа "... Њемачка академија наука се при крају XX вијека, тачније речено 1980. године, одрекла такозване "нордијске" историјске школе из XIX вијека, али јој је и даље одана Српска академија наука и умјетности (САНУ). Ватикан је посијао сав раздор међу Србима још од сукоба браће Светог Саве - Вукана и Стефана да би касније кумовао масонско-комунистичком и нацифашистичком стварању вјештачких нација од постојеће српске и овом студијом коју сам припремио дајем свој скромни допринос брисању из домена важности лажних нација.
Њемачки лингвисти и историчари: Гајзе, Депен, Топер, Камајер, Илиг и многи други у својим дјелима доказују ватиканске фалсификате анализирајући средњовјековна дјела настала у вријеме ренесансе под окриљем Ватикана.
Познато је да је Ватикан у XVII вијеку организовао фалсификовање српске историје дописивањем дјела Константина Порфирогенита, а истовремено књигу Марва Орбина "Краљевство Словена" (Il Regno de gli Slavi) Српска књижевна задруга објавила је 1968. године без прве 244 стране."
Уважени аутор Петар Милатовић Острошки скромно каже да је дао свој мали допринос, очекујући да се касније, попут њега самог, ангажује на овом плану неколико десетина академика у циљу даљег окривања још увијек скривених српских бисера по свијету.
Ову изузено значајну научну студију треба да има свака српска кућа како би се српски национ убудуће зналачки научним путем бранио од свих насртаја антисрпскиј хијена.
Ову изузено значајну научну студију треба да има свака српска кућа како би се српски национ убудуће зналачки научним путем бранио од свих насртаја антисрпскиј хијена.
Напомињем на крају да са овом научном студијом уважени Петар Милатовић Острошки побија Титову "црногорску нацију", насталу 1945. године са списима Зећанина који је 1018. године написао Житије Јована Владимира, првог канонизованог свеца у Српској православној цркви,; затим са списима из Охридске архиепископије поништава Титову "македонску нацију", а са Повељом Кулина Бана поништава Титову "муслиманску", или "бошњачку" нацију.
Укратко речено, овом антологијском студијом Петар Милатовић Острошки буквално руши све антисрпске злоупотребе берлинско-бечке школе и Ватикана, због чега ће му српско потомство бити трајно захвално и то је историјска неминовност послије оваквог капиталног дјела на бранику српских виталних интереса!
Да закључим, Петар Милатовић Острошки са овом изузетно значајном студијом урадио је више него неколико десетина академика, па чак и цијела САНУ која је сервилно деценијама прећуткивала оно што нам је неуморни и умни Петар Милатовић Острошки приредио овим капиталним дјелом!
Капитално дјело на бранику
Српства
Да закључим, Петар Милатовић Острошки са овом изузетно значајном студијом урадио је више него неколико десетина академика, па чак и цијела САНУ која је сервилно деценијама прећуткивала оно што нам је неуморни и умни Петар Милатовић Острошки приредио овим капиталним дјелом!
______________________________________________________________________________
Капитално дјело на бранику
Српства
„САБРАНИ
СТАРОСТАВНИ СРПСКИ СПИСИ“
можете
наручити на електронску адресу:
gorski.vidici@yahoo.com
______________________________________________________________________________
БИЉЕШКА О АУТОРУ
Оснивач је Књижевног клуба у Даниловграду 1971. године.
Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења аустријских аутора, Матице Српске и многих других књижевних и културних асоцијација у земљи и иностранству, предсједник је Међународног удружења књижевника „Горски видици“, Бјелопавлићи у Црној Гори, главни и одгорни уредник „Словословља“, електронског часописа za културу, политику, књижевност и умјетност. Родослов Петра Милатовића Острошког сеже чак до 1359. године. Наиме, чувено братство Милатовић, које се у историјским изворима которским, венецијанским, дубровачким, београдским и бечким, помиње од 1359 године (равно 30 година прије Косовског боја!), [1] а у то вријеме сви Милатовићи су имали титуле војвода или кнезова; братство које је изњедрило кнеза Хумске земље Гргура Милатовића који је 15. априла 1392. године потписани свједок на Повељи Краља Дабише, који је после краљеве смрти био опуномоћени изасланик краљице Јелене пред Дубровчанима; братство које је изњедрило властелина Марка Милатовића који је потписник о миру са Дубровчанима 1455. године; [2] братство које је 1650. године у Будви имало племићки статус; [3] братство које је изњедрило шест јунака Милатовића који са осталим Бјелопавлићима одбранише манастир Острог фебруара 1853. године кад је Омер паша Латас покушао да са 25 хиљада Турака спали манастир Острог [4] , а у одбрани Острошке светиње, поред 44 других Бјелопавлића, учествовали су: Мркоје Радов Милатовић ( Петров чукундјед), Петар Радов Милатовић (брат чукундједа), Драго Андријин Милатовић ( брат од стрица чукундједа), Мирко Богетин Милатовић (брат од стрица чукундједа), Јовица Кркотин Милатовић (брат од стрицаг чукундједа) и Голуб Ђорђијев Милатовић (брат од стрица чукундједа).
- Петар Милатовић Острошки одржао је преко 1300 књижевних вечери и политичких предавања од 1. децембра 1983. године до данас: у Бечу, Клагенфурту, Грацу, Линцу, Инсбруку, Салцбургу, Сант Галену, Женеви, Цириху, Диселдорфу, Франкфурту, Дортмунду, Штутгарту, Паризу, Марсељу, Лондону, Чикагу, Кливеланду, Индијанаполису, Детроиту, Њујорку, Њу Џерсију, Канбери, Сиднеју, Бризбанеу, Мелбурну, Перту Аделаиди...
Организовао је и предводио 200 масовних демонстрација у Бечу у ери најгоре медијске сатанизације српског народа у страним медијима.
Оснивач је и финансијер „Српског Дома“ (Reinprehtsdorferstraße2; 1050 Wien) и касније на адреси (Blumauergasse 24; 1020 Wien).
У „Српском Дому“ налазила се „Српска школа“ у којој су дјеца изучавала: српски језик, српску историју и вјеронауку.
Оснивач је штампарије у Бечу (Europrint, Breitenfuretrstraße 56-60) у којој је штампао новине Глас Срба, Српски видици, Србослов, Хеликон, Истину.
У Бечу је оснивач и финасијер српских удружења: „Његош“, „Глас Срба“, СНО (Српска народна одбрана у Европи), Српски културно-информативни центар у Бечу, медија: Глас Срба, Истина, Србослов и Словословље.
За свој књижевни рад добио је следеће награде:
– прву награду радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
– другу награду на такмичењу младих пјесника 1969. године у Подгорици;
– прву награду на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
– прву награду на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
– прву награду за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
- Златнoг Пегаза Српског културног удружења „Његош“ у Бечу 2007. године;
– Крст Светог Лазара Јерусалимског, Лондон-Беч 2011. године;
– Високо интернационално признање за животно дјело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године;
– Повељу „Свети Сава“ за књижевна дјела посвећена српском народу, у Источном Сарајеву 2015. године;
- Златно перо Удружења писаца у егзилу, Беч 2016. године;
- Ђурину грамату, Јагодина 2020.
- Награду „Живојин Жика Павловић“ за 2020. годину. Јагодина 2021.
- Награду Дринских књижевних сусрета за животно дјело, Зворник 2021.
Књижевне радове објављује од своје ране младости, почев од 1962. године када је у добио прву награду на конкурсу радио-станице у Подгорици. Објављивао је у многим листовима и часописима за књижевност, културу и умјетност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српске видике, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, Искру, Бели орао, Сувобор, Глас Канадских Срба, Дан и многе друге, а поезија му је објављивана преко разних радио-станица у земљи и иностранству на српском и њемачком језику.
До сада су му објављене следеће књиге:
1) Перица пун зезалица, поезија за дјецу. Херцег Нови 1977. Независно издање;
2) Слово о ријечима (поезија), СПАЈ, Београд 1980.
3) Главограми (поезија), Заједница књижевних клубова Србије, Београд 1982.;
4) Трпијада (афоризми). Заједница књижевних клубова Србије ,Београд 1983.;
5) Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Независно издање Беч 1986.;
6) Реторика астралика (поезија). Независно издање. Београд 1989.;
7) Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Српско културно удружење „Његош“, Београд – Беч 1989.;
8) За одбрану народа (политички есеј). Независно издање, Никшић 1989. (Седам издања)
9) У име народа (коментари, есеји и полемике. Српско културно удружење „Његош“ , Беч и ОСЧ „Равна Гора“, Сиднеј. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања;
10) Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. Српско културно удружење „Његош“, Беч – Београд 1989. – 1990. (четири издања).;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2-31
11) Сеобе путева (поезија). АИЗ „Досије“, Београд Београд 1991.
12) Лов на Тита (приређена романсирана исповијест српског командоса Николе Каваје). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-15-7
13) Протерана Србија (студија о српској емиграцији). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-16-5
14) Испод небеских кандила (поезија).
Издање пријатеља. Беч 1992.;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2(436)-1
ISBN 5918220
15) Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским и прекоморским земљама). Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2.(436)-94
ISBN 5917964
16) Уствотворци – издајници (политички есеј).
Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
17) Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента и америчке амбасаде у Бечу. Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-5
5965068
18) Очи у очи (интервјуи, коментари). Глас Срба, Беч-Индијанаполис 1993.;
19) Врачева градина (поезија), АИЗ „Досије“ Београд 1993.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2-1 и 200865540
20) Лов на Србе (роман), осам издања, Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-31
ID 22067212
21) Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
ID = 25433356 и 291.32
22) Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија). Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ID= 30046988
886.1/2(436)-7
23) Злоупотреба Српства (други дио Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Глас Срба, Беч 1994.
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ID = 31945484
886.1/.2(436)-7
24) Демонологија ћутологија (коментари),
Глас Срба, Беч- Београд 1995. – два издања;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2(436)-5
ID=42532364
25) Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Глас Срба, Беч 1996.;
CIP- Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-1
ID=44986380
26) Надземље (роман), Глас Срба, Беч 1996. – два издања;
2 X 10000 примерака
CIP – Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
886.1(436)-31, ID=49220108
27) Правословни родослов (поезија),
Глас Срба, Беч 1996.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
886.1(436)-1, ID=49219852
28) Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Глас Срба, Беч 1997.;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
233(497).11; 323.15(=861) (100) 061.2:329.73(=861) (100) а) Српско питање, б) Србија – Политичке прилике ц) Срби – у емиграцији д) Српски национални препород ID=55555340
29) Оптужујем (говори Петра Милатовића),
Глас Срба, Беч 1998.;
30) Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998.
Глас Срба, Беч;
31) Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Глас Срба, Беч 1999.;
32) Уловљени ловци (коментари), АИЗ „Досије“,
Београд 2009.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821. 163.41-83
ISBN 978-86-7738-096-0
COBISS.SR-ID 170242060
33) Kommissare in Soutane, Frankfurter Literaturverlag „Göthe“, Frankfurt am Main 2010.;
ISBN: 3-8372-0820-6 (3837208206)
Neue ISBN: 978-3-8372-0820-7 (9783837208207)
34) Die Auferstehung der Bestie. Глас Срба, Wien 2010.;
ISBN 978-3-200-02098-6
Hauptverband des Österreichischen Buchhandels, Wien
35) Тумачи слободе, епиграми, Игам, Београд 2011.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-84
ISBN 978-86-83927-65-4
COBISS.SR-ID 186291468
36) Рођени странци, приповетке, Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд, Београд- Беч 2013.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-32
ISBN 978-86-6319-031-3
COBISS.SR-ID 201435660
37) Лако је њима, сатирична поезија, Холмија, Подгорица 2014.;
CIP- Каталогизација у публикацији
Централна народна библиотека Црне Горе – Цетиње
ISBN 978-9940-595-18-0
COBISS.CG-ID 25092368
38) Сунцокрили небосклони, (поезија),
Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд, поезија, Београд – Беч 2014.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ISBN 978-86-6319-054-2
COBISS.SR -ID 209568268
39) Онебесимо снохватице, изабране песме, Прометеј, Нови Сад 2016.
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека матице српске, Нови Сад
821.163.41-14
ISBN 978-86-515-1080-2
COBISS.SR-ID 302488839
40) Српско благо у Бечу, документарна студија о старим српским рукописима у Аустријској националној библиотеци у Бечу; објављеним књигама у Бечу, ћириличним штампаријама у Бечу, издавач Пешић и синови, Библиотека Сведочанства, књига 56, Београд 2019.
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN978-86-7540-315-9
COBISS.SR-ID 273009932
41) Из пера Пера од Острога, поезија, издавач Асоглас, Зворник 2021.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука
ISBN 978-99976-55-40-0
COBISS.RS-ID 134422017
42. Сабрани староставни српски списи, студија, у штампи.
Превођен је на неколико страних језика.
Његове књиге се налазе у Народној бибиотеци Србије, библиотеци САНУ у Београду, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бања Луци, као и осталим подручним библиотекама у Републици Српској, затим у Аустријској националној библиотеци у Бечу, библиотеци манастира Хиландар, Њемачкој националној библиотеци у Берлину, Баварској библиотеци у Минхену, и многим другим библиотекама у свијету.
Књиге Петра Милатовића годинама су излагане на међународним сајмовима књига у: Београду, Бечу, Франкфурту, Лондону, Јерусалиму и Њу Орлеансу.
[1] Др Студо Мандић, Српске породице
војводства Светог Саве, Гацко 2000. године, страна 99, 156
[2] Др Студо Мандић, Српске породице
војводства Светог Саве, Гацко 2000. године, страна 157, 543118
(3) Крсто Ивановић, Анали Будве 1650, девето поглавље,
(4) Издање историјских
записа, 26 књига, Титоград 1965. године- ТРАГОМ
ДОКУМЕНАТА ПРОШЛОСТИ, Приморске новине, 22 II 1989, страна 11-
- Др Илија
Синдик, ДУБРОВНИК И ОКОЛИНА, Насеља и поријекло становништва, књига 23, Београд
1920.
- Студо Мандић, Српске породице војводства Светог Саве, Гацко 2000. године,
страна 157, 543 - - Берић, Душан М. (1994). Устанак у
Херцеговини 1852-1862 (1. изд.). Београд: САНУ.
- Берић,
Душан М. (2000). Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848-1878).
Београд: Гутенбергова галаксија.
- Екмечић,
Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XИX века до 1878”. Историја српског народа.
књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
- Јовановић,
Радоман (1981). „Црна Гора 1851-1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1.
Београд: Српска књижевна задруга. стр. 423—446.
- Љушић,
Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Павићевић,
Бранко (1990). Данило И Петровић Његош, књаз црногорски и брдски, 1851-1860.
Књижевне новине.
- Стојанчевић,
Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829.
до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
- Стојанчевић,
Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XИX веку. Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
- Ћирковић,
Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд