Зорица Бенарик: Враћала је звезде са неба пале

НЕКА ТИ НОЋ ОПРОСТИ

Била је уз тебе у сваком тренутку
Док си ти био сам у свом малом кутку.
Била је уз твоје очи док су патиле
Када би се тешке ноћи вратиле.


Желела је само једно
Да ти буде нешто вредно.
Желела је да те види насмејаног,
Чак и када то ниси хтео.
Учинила би све само да је једним погледом
Пошаљеш на почетак кад си је први пут срео.

Била је скромна, понекад и стидљива.
Некад би јој љубав била превише видљива.
Погледом у сенку прошлости 
Враћала је звезде са неба пале.
Оне које су твоје очи крале.
Нека ти ноћ опрости!

Волела је тешке риме.
Оне које су је погађале
У сред врелог лета и беле зиме.
Писала би о теби до јутра
Само да би са тобом дочекала ново сутра.
Није хтела срце своје да запусти
Па те је замишљала и сањала.
Зато, нека ти ноћ опрости!



МОРЕ ХРАБРОСТИ


Ако тражиш речи, наћи ћеш их.
Ако се изгубиш, снаћи ћеш се.
Ако паднеш, устаћеш.
Ако непромишљено кажеш нешто
Једног дана, схватићеш!

Понекад нас свет доводи до лудила
Само да би се наша душа узбудила,
Да би сенке успомена пробудила.
Пази се тајних порука, да се не би збунила.

Далеко у свему што видиш
Ти се истине стидиш.
Бежиш од дела које сама радиш.
Желиш да се вратиш
Али си заробљена у језеру лажи.
Нико ти данас правду не тражи.
Само желе своју победу
Да будеш наклоњен њиховој снази.

Не слушај их, задржи дах!
По теби је просут небески прах.
Чувају те невидљиви чувари,
Заштитници прави.
Земљом владај својим осмехом.
Окрени нову страницу на твом путу.
Откриј нове воде, нову луку.
У твом погледу је жар за слободом.
Заплови морем храбрости неким раскошним бродом!