Пусти људе... Нека смо грешни, нису они ти који ће да нам суде. Хајде да плешемо по киши знајући да ће сутра тај плес бити само успомена. Дозволи нама да на тренутак заборавимо наше одвојене животе. Приђи ми као оног априла кад је све почело. И загрли ме као последњи пут.. Обоје смо криви јер у јавности више нисмо ми. Али срца знају... Ми добро знамо. И то што си био лош према мени можда је цена овога што обоје плаћамо. Да, знам да си се покајао. Али време не може да се врати. Крадеш ме понекад, крадем те понекад. А да ли ћемо поново у јавности бити ми? Једино звезде знају. Али ја те волм.Таквог хладног, са мрвицама по које емоције понекад. Волим те, нема везе што ниси романтичан тип. То ми је некада било важно. Али никад, баш никад нећу заборавити моју љубав према теби на први поглед. Та густа црна коса, брада, очи на које сам пала. И знала сам да ћеш ми бити за сва времена. Твоја мала.. .
...