Интервју са Христом Петреским

Књижевник, књижевни критичар, новинар ... Христо Петрески магистрирао је културологију у књижевности на Институту за македонску књижевност при  Универзитету Кирил и Методиј у Скопљу, а докторирао је на теми Ауторска бајка - компаративна анализа. Професор је на Међународном Славјанском  Универзитету Гаврило Романовић Державин и на Педагошком факултету. Учесник је бројних скупова у земљи и иностранству а његови научни и стручни радови су објаљени у великом броју зборника, часописа, електронских портала и других публикација. Добитник је најзначајнијих државних и међународних награда. Аутор је више од педесет објављених књига. Написао је више пјесничких збирки и прозних књига за одрасле, а аутор је и више књига прозе за дјецу и младе. Објавио је књиге критика и есеја Спојени судови и Виртуелно огледало. Оснивач је и директор Издавачке куће Феникс и Фондације Македонија презент. Главни и одговорни је уредник часописа Тренд и Књижевна академија. Председник је Удружења књижевника Македоније и директор Института за науку, алтернативу, културу и умјетност - Скопље. Превођен је на српски, хрватски, словеначки, бугарски, француски, енглески, пољски, немачки, словачки, албански, турски и друге језике.  
-Бајка је јединствена књижвна врста по томе што је једнако воле и дјеца и одрасли. Бајке у почетку нијесу биле намјењене дјеци већ одраслима?  
И данас, и сада, бајке могу да читају и читају и одрасли а не само деца и то не само када читају бајке деци већ и сасвим самостално и независно. Добра бајка проширује видике и фантазију, човек почиње да машта и путује у далеке и непознате пределе и светове.  
-Бајка као жанр? По чему је специфичан?  
Бајка је специфична по томе што говори о фантазији, машти, фикцији, а највише говори о добру и злу, лепом и ружном, истинитом и лажима...  
 -Устаљено је мишљење да су само народна остварења праве бајке. По чему се ауторска бајка разликује од народне?  
И народна бајка је ауторска, само се не зна тачно ко су аутори народних бајки. Народне бајке нису пале са неба, већ су их створили аутори, али временом су се омасовиле и постале популарне, па читаоци и слушаоци мисле да су народне.  
-Бајкотерапија?  
Бајка може да буде лек и терапија, јер је благопријатна за слушање и читање. Притом, опомиње и подучава, тј. едуцира, образује, култивира, забавља, учи и побољшава и вежба (тренира – проширује и продубљује) меморију.  
-Можете ли рећи нешто о Вашем стваралаштву, о инспирацији, поетици?  
У лектири за пети разред у Македонији је уврштена и моја књига са аутрорским бајкама Златна јабука и друге бајке. У њој се преплићу реалност и фантазија.  
-Бавите се књижевном критиком. Како Вам изгледа савремена књижевна сцена?  
Савремена књижевна сцена је разнолика и шаренолика и све више је микс, тј. хибридна.
 -Дефиниција доброг савременог пјесника?  
Да буде једноставан, селективан и строг у коришћењу и примени речи и језика. Да пише о садашњости на савремени, духовити, експерименталан, креативан и иновативан начин.  
-Традиционално и електронско издаваштво?  
Традиционално издаваштво се не (пре)даје, а електронско настоји по сваку цену да му (за)узме место и примат.  
-Пишете о ликовној умјетности и бавите се сликарством. Реците нам нешто о томе? 
Писање је изражавање речима, цртање – линијама, а сликање – бојама.  
-Како доживљавате своје ангажовање у удружењима и шта мислите о раду и значају удружења уопште?  
Удружења су колективне асоцијације преко којих се лакше и брже постављају заједнички проблеми и решавају се питања о статусу, објављивању, хонорарима, сарадњи, наградама и признањима, часописима...  


Разговарала: Снежана Р. Радуловић

Христо Петрески

ПЛОДОВИ

О чему размишљају плодови пали под стаблом
Ако не: да ли ћемо икада више бити опет горе
А шта пак кажу плодови који су на гранама и још увек зрију
Ако не: узалуд нам је радовање, и нама ће тужну песму да певају!

А шта да кажу плодови који се никад нису појавили
И нису били ни на високим гранама ни на крхком земљишту
Осим да: пресрећан је ипак и најмањи плод
Јер тако никад неће ишчезнути ни семе ни род!

Размишља нерођено пиле у љусци јајета
Какав ли га непрокрчен и неизвестан пут очекује
Али и колико ће миља требати да прође кроз самотни лет
Чим отвори очи и угледа нови свет!



Препевао са македонског: Виктор Радун Теон