Стеван Шарчевић: И ноћ је прошла

Слика је помало магловита
па се ипак стално враћа;
с врха смо света посматрали 
пустош Новог Београда
и мирисали на љубав и чаролију



Сад, док се стварност слама
присећам се тог дана.

Слика је помало нестварна
па опет ми је пред очима;
тло је измицало под ногама
и чинило се да добијамо крила.

Сад, кад се присетим свега, знам,
само  се понор отварао под нама,