Ево нас опет на почетку,
Моја младост букти,
Твоје грубо срце се полако отапа,
Нико не може ни да наслути,
Колико сам твоја ја.
Обоје смо у греху,
Са тобом сам птица у лету,
Без тебе су ми крила сломљена..
И викала бих на сав глас,
Хеј још увек има нас!
Проклето верујем у заувек,
Проклето верујем да не мора свему доћи крај..
Само уз тебе имам онај сјај,
На уснама мед,
У очима лед,
Додир тела...
Као да си од ватре саткан...
Ватре које ме обузима изнова,
И говори да само њој припадам,
Љубим те и у сновима...
Твоја...
