Мене чак не боли ни то, што нас двоје не осећамо исто.
Не дишемо, не гледамо, нити нам срца куцају исто.
Боли ме, што свако моје осећање чисто,
Ти си упрљао лажима и неискреношћу.
Мислио – нећу, говорио – хоћу.
Зашто си пробудио осећања у мени,
Једној младој и невиној жени?
Оно што се не да променити?
Погрешни избори заувек боле
И након свега остају истине голе.
Можда ће понекад мање да боле,
Кад превазиђу питање:
Зашто су двоје заједно, ако се не воле?