-Али море не можеш да имаш, не можеш да поседујеш. Са људима је другачије.Не желим да те поседујем, као што ни море не могу, али онај осећај радости кад гледаш у море, то исто будиш ти у мени. Његово пространство се огледа у пространству твоје душе. Залазак сунца који по води оставља најлепше боје које се преливају једна у другу и дају тој слици сву чар, то је исти онај осећај када ме ти погледаш и у твојим очима видим сјај мог ока. Та божанствена мешавина боја свих емоција које су у нама присутне док се гледамо. Та пучина је онај мир који вечито тражимо, покушавамо да га имамо. Чак и кад су таласи, лепо је, можеш да приметиш све оно што ниси могао док је вода била мирна, таласи су ту да нам покажу да живот није само равна линија. Таласи су ту нам покажу то и колико може бити лепше, чистије и јасније када они прођу. Таласи су створени да избаце све оно лоше што је пливао по површини, а што није могло да оде само. Тако је и са нама. После тих таласа све је много јасније. Очисте душу да боље видимо живот.
Ти си моје море.