Лом и прасак. Небо гори!
Људи ћуте, сагли главе
Надају се скорој зори,
засијаше очи плаве...
Нема звезда куд да крочи
ко у невреме нам куца?
И чије су то плаве очи?
Урлало је небо цело
тресло се и суво тло
Чије спрема се опело
И ко сазда ово зло?!
Ноћ је тешка, црна вазда
још душа ми за нечим трага.
Око плаво небо сазда
њему не смем преко прага...