ГРАБЉИВИЦЕ
Грабљивице оставите ме на миру!
Не отимајте од мене и ово мало вредног што чувам у себи.
Са вама, не желим ништа да делим.
Не дам вам да ми изједете и ово мало љубави и доброчинства.
Себично чувам за неко боље сутра, за нежнија јутра и још страственије ноћи.
Судбина је то, грабљивице моје...он ће кад тад доћи.
До тада, док у мени тиња та сумњичава нада, бежите од мене.
Облећете надамном, а одбијам да вам будем плен!
Узалуд вам је.
Његова сам.
Заувек.
У ИНАТ ТЕБИ И СВИХ
Једнога дана схватићеш нешто.
Схватићеш тајну коју сам донекле скривала вешто.
Можда си ти то већ и знао из дубине душе.
Моја луцкаста нарав и на чудан начин исказана љубав, умеју да угуше.
Зато си био немилосрдан и зао.
Сада иди, иди далеко.
Далеко од мене,
јер моја душа за тобом вене.
Не играј се са мном као да сам дете.
Изгубила сам зарад тебе, себе... Е мој свете, е мој свете.
Не гледај ме, само путуј.
Путниче мој.
Заобиђи ме у пролазу,
ипак не видим себе у том поразу.
Због тебе бих дохватила звезде,
радила бих и оно што се не сме.
Мада, зар нисам радила?
Тако су настале најлепше песме.
Одлучила сам. Немам тебе, али имам њих.
У инат теби и свих
низаћу их и даље.
Као бисери што се нижу,
желим да грцајући сузе, због њих сви уздишу.
Одлети... високо, високо.
Слети негде и где год будеш био, погледај у звезде.
Сети се мене, сети се тада
понеке песме о нама.
Биће ти драго, јер био си некоме нада.
Знај, волећу те и тада.
Чак, ако ме тада буде било, веруј у то да си био нечије мило.
_______________________________________________________________
