Ана Миливојевић: Поновни сусрет

Веруј ми да не знам како ово да опишем,
Срце из недара бије,
И руке се тресу.
Колико сам те само пожелела,
Сада имам другу адресу,
Али моја  душа, знаш да спава ту крај тебе.

Тако је од априла.
Има нешто у теби што ме присваја,
Где год била.
Дозива ме и под кожу уђе,
Ја сам одувек твоја,
Не зна срце да буде туђе.
И чак да је чувено МИ немогуће.
Увек ћу те чекати.
Данима,
Месецима,
Годинама.
Чекала бих те и три живота...



_______________________________________________________________