Пише ти као да си њен.
Мој си! - изговара са страхом да ће се једном пробудити и да ћеш нестати.
А она ће морати да се навикне на одвикавање од те навике.
А она ће морати да се навикне на одвикавање од те навике.
Не. Уствари, ви нисте навика, ви сте жеља, судар енергије, налет страсти, пожуда, потреба, разумевање, ви сте реч, ви сте тишина, ви сте све оно што не смете бити.
Мој си! - вриштала би са месеца, да чују све силе у ваздуху, да осети ветар ту јачину у њеном гласу, да растерају кишу њене емоције, и сунце би се постидело од толиког сјаја у њеним очима док то изговара.
Мој си! - шапутала би ти за вратом, убеђујући и тебе и њу
Да виде слепи
Да чују глуви
Да осети и камен на земљи
И небо само
Колико си вољен,
Рекла би ти често да би овај свет постао лепши и радоснији када би се нашла у твом загрљају.
Али ћути, то је тајна, ти то не знаш..
Рекла би ти можда, да је она твоја, и њене песме су твоје, и њени снови су твоји, а тек жеље у сваком ћошку си ти, некако те сакрије, а опет те пронађе, као да знаш када да се појавиш, И осмех је твој, јер једино је искрен када тебе види онако у пролазу, а кад се искраде смешак на твом лицу, веруј ми полетела би, И све је твоје и душа је твоја, И она је твоја.
Дуже од читаве вечности.