УВРЕЂЕНИ ДЕЧАК
Моја рука сада пише
Да трпети нећу више,
Тог дедицу ког сви траже,
А он све од реда лаже,
Да донеће пакетиће:
"Свима вама поклон биће
Уручен,
Испоручен!"
Млађи брат од кмечања,
А дедице нема,
Који поклон спрема.
Каже мени другар Лаза:
"Опет нема деда мраза,
Нит' поклона обећаних;
Нема њега, нема њих!"
А деда ми каже
Да деда мраз лаже,
Па ми показа једну слику,
Која стоји ту, на зиду.
Ја се чудим оном лику:
"Зар од њега поклони иду
Малој деци широм света?"
Деда каже: "То лупета
Неки који не зна веру,
Ил' је
Продаје
За вечеру".
И каже да слика она
Зове се"Икона",
А на њој није неки лола,
Него Свети отац Никола.
Он је велик Божији светац,
Ал' не носи у креветац,
Нит' под јелку поклоне.
"Нека ти се", каже, "клоне
Твоје мале уши
Лажи која тебе гуши!
Светац треба да се воли
И за добро да се моли,
А нека је луда наста
Измислила деда мраза,
Да ће доћи с поклонима.
То нека те не занима!"
И од тада добро знам
Коме пажњу ја да дам:
Нашег дома Заштитнику,
А не измишљеном лику!
МАЧКА ПРЕТИ МИШУ
Када чујем: "шу-шу-шу",
Добро знам да ти си ту.
Један мишић мали,
Што проблеме прави.
Укућанима не даш мира,
Само зато што би хтео сира.
Па причекај малко,
Неће моћи тако!
Ја сам чувар који чува
Кућу од таквих
Малих
Протува.
Крај мене ти се, мишу,
Црне песме пишу!
Или бићеш ти поједен,
Или ван
Протеран;
На нулу, мишу, бићеш сведен,
То је јасно као дан!