Понекад се
осврнем
па удари срце
и стегне се грло.
Склопљених
веђа
развијем
призоре давне;
кућу давно продату
драге људе нестале
и сетим се свега;
Избледелих клетви неопроштених
древних благослова недоречених,
а суза крене, нек' је проклета,
као исусов крст у мени је остала.