Сећам се да су мом оцу својевремено, за одлазак у пензију, колеге припремиле славље. За дугогодишњи рад добио је ручни сат са угравираним, пригодним текстом. Вратио се човек кући сав поносан на свој рад и срећан због поштовања колега.
Стигох и ја до пензије! Директор школе, у којој сам радила 35 година, није могао лично да ми уручи решење о раскиду радног односа. Да је имао татин сат, знао би да сам стигла у подне – наравно радног дана. Секретар ми је саветовао да документацију за пензионисање предам 31. децембра. Шта ћеш бољи новогодишњи провод за будућег пензионера!
Ма,
оправићу ја онај татин сат! Није ми до сата...
До сећања ми је... До осећања да си поштено радио.