Магарац је био тиха, теглећа животиња која се није обадала, није „бацала ћифте“, није се пропињала на предње ноге са задњим намерама! Безпоговорно је слушала и извршавала налоге свога господара. Где га господар остави, ту га и нађе. Никада није био жедан, никада није био гладан!
А онда је господар почео да се раздваја од Бога, да жели више, него што му је Бог дао! Помислио је да му је на земљи све дозвољено, јер је он господар земље, није помишљао да је небо изнад земље! Помислио је господар да може без Бога пред собом! Била му је потребна додатна снага, неко са ногама и рукама, ко уме да подврисне, да заглавуња и погура господара напред, у тело господаревог ненавидника! И, господар је схватио да је за то најбољи - коњ! Коњ уме, може, хоће, насрће, разгрће, плива и испливава, носи и разноси, тлачи и развлачи, сабира и пребира, а брз је као муња, удара као гром и убада као витез!
Човек на коњу и коњ са човеком на себи, заједно су постали јачи! Коњ, са човеком на себи је, за човека, постао јачи од магарца и вола, медведа и вука, пса и мачке, зеца и миша! Човек на коњу, са продуженом руком - мачем, постао је јачи од човека са мачем у руци који је ходао по земљи!
Коњ је радио оно што човек више није морао да ради - ни да се узвиси ни да се понизи! Коњ се спуштао на предње ноге и пропињао се на предње ноге! Човек је у оба случаја мачем задавао забод у груди човеку који је ходао по земљи!
Скупина људи и коња са удруженом људско-коњском снагом, постајала је - ЕЛИТА! Постајала је - КОЊИЦА!
У исто време, магарац је почео да губи примат! Вепар је постајао пуномаснији за човека! Ован је задобијао статус „овце за шишање“! Јарац је потражио пребивалиште у стеновитим пределима! Петлу је било најважније да сачува добар глас! Гусану, ионако, никад није лако било, њему је одувек била вода до грла!
Магарац је мировао! Стане, укочи се, човек га бије по слабинама, а он - ни мукајет! Једино задовољство му је било да, кад хода људским стазама, исте залије и обложи плодовима гнева насталих из нужде! И тако му је пролазило време, а време постоји да се све ствари не би десиле одједном!
Осилили се људи на коњу, па им коњ постао символ за снагу која може много и може јако: „ринта, као коњ“! Што коњ може да повуче и удари на слабијег, не може нико: „обада се, као коњ“! Што коњ може опасност да предосети, чудо једно: „њишти, као коњ“! А коњ и трчи, кад галопира, сва се земља тресе! Позвали коњи магарце на коњске трке, а магарци одбили са образложењем „да не воле трке са газдином судбином на леђима“!
А магарац се завукао у мишју рупу! И дан данас му не дају да изађе из мишје рупе! Магарцу сличну дечицу смештају у магарећу клупу, да се у њој све види и чује и да се из ње ништа не види и не чује! А постоје и магареће године, кад си немиран и немаран, кад си као лоптица-скочица, али си - мали! Незрео! Нејак! Тек треба да израстеш!
Гле, у парку се дечачић игра са децом и ради све супротно од онога што му отац строго забрањује, а кад дечачић добије по носу од неког несташка, па наплакује, деда га теши и милује. „магаренце дедино“!
И живот се тако прелама: с коња на магарца, да се појавише муле!
Неком давном, древном, приликом позвали људи и коњи магарца на седељку, он дошао, па сав срећан изговара:
„Лепо је знати да неком фалиш, бар за неки тренутак, иначе, где год дођем, сви ми кажу „само си нам ти, магарче, фалио“! Ово ми гостопримство даје снагу бар да умрем, као човек, онако како никад нисам живео“!
Од тих древних дана, па све до данас, а вероватно ће се прича наставити, коњи се подсмевају магарцима што нико неће да их јаше, а магарци ћуте, свесни да они не умеју довољно добро да се спусте на колена, да би их господар узјахао! И међу неутралнима се појавио савет: не трчи ни са коњем, ни са магарцем, коња не можеш победити, магарца не можеш убедити!
У свом антихришћанском, ненавидничком лудилу, човек је магарцу почео да приписује све своје мане, слабости и ништавости. Кроткост магарца приказивао је као лењост, послушност као подмуклост, мирно подношење муке свакојаке, као слабост духа, душе и тела! Тако је магарац међу људима постао синоним за све негативности живог света. Припитомљени копитар, омиљен међу људима, цењен и распрострањен, постао је угрожена врста, синоним за све људске немоћи, недостојности и неумља!
Кад су Срби 1127.г. подигли устанак против Византије, византијски представник Критогл бежи у Византију. А цар византијски, љут и разочаран у немоћ свог представника, облачи га у женску одећу, ставља га на магарца и таквог га прошета улицама престонице византијске! Магарац је достојан само да на леђима носи обешчашћеног војника!
А девојка, за коју би се после прве брачне ноћи, испоставило да није невина, враћана је на магарцу својим родитељима!
Магарац је символ за понижавање и унижавање!
Па, и код Сервантеса, Дон Кихот, јунак и чудак је на коњу, а слуга, Санчо Панса је спао на магарца!
Као што се пешак осећа мање вредним у односу на коњаника, тако се и човек на магарцу осећа мање вредним и нижим од човека на коњу! Магарац је постао символ за човека који је мање вредан у односу на људе око себе! Човеку се више допадало да га зову „коњино“, него да га зову „магарчино“! Човек жели стално да буде на коњу, „да не спадне с коња на магарца“!
Питам се шта би магарац одговорио на коњско питање: „Када си и како спао с коња на магарца“?! Обзиром да сам „фан“ магараца, узећу себи право да одговорим коњу!
„Коњу један, тешка времена стварају ратнике, добра времена стварају паразите! Постоје принципи који свему дају смисао! Трешка времена стварају јаке мушкарце, јаки мушкарци стварају добра времена, добра времена стварају слабе мушкарце, слаби мушкарци стварају тешка времена и тада следи пад с коња на магарца! Коњи су постали оданији господаревој жељи да се његова сила и моћ одрже у животу, јер треба издржати живот, а после је све лако! Тако је жеља постала добар слуга, а лош господар“!
Затекао коњ своју кобилу у неверству са магарцем.
-Како си могла? - Збланут је коњ.
-Тек, кад сам се заљубила и спала с коња на магарца, - кикоће се кобила изазивачки гледајући коња - схватила сам какву сам коњину волела!
Средином шездесетих година прошлог века, косвско-митровачки коњи из ергеле Брозомора, пасмине црвенопетокракаша, соколили су, у својим редовима и око њих, озлоглашеног магарца да се опамети и „приступи њиховим редовима“, на шта је магарац одговарао:
„Нисам толико покварен“!
Мој духовник је био прота Љуба Петровић, старешина Храма Светог Александра Невског у Београду. На Сретење 1990.г. био сам на Литургији и молио се Господу уз Молитву духовника мог. Кад је завршио са Литургијом, отац Љуба се обратио присутнима, отприлике, овим речима:
-Гледам куда иде овај свет, један за све, од Господа за боље благословљен, а он, као да иде све уз нос, Господу, Мајци Божјој, анђелима и апостолима! Они који се представљају највишим Хришћанима, Американци и западна Европа, обасипају нас демократијом у којој, кад се Америка накашље, цео свет добије грип! Још нас обучавају: „Демократија је када свако може да каже шта ми Американци мислимо“! И, отварају нам свет у коме је идеал остварење америчког сна, а амерички сан је жеља за успехом и новцем, а срб(п)ски, вековни сан је жеља за Спасењем! Срб(п)ство се не наплаћује, оно се плаћа скупо!
Гледао сам људе око себе који су на различите начине реаговали на свештеникову беседу. Кад смо сели у његову канцеларију и попили по гутљај црвеног вина уз његов благослов, упитах:
-Оче, јесте ли гледали лица присутних, док сте беседили?
Он се насмеја благонаклоно и сетно изговори:
-Коњи су стајали намргођени и намрштени, а на лицима магараца се појавио осмех наде!
Да будем искрен, тек када сам, избезумљен, гледао како комуно-усташки авиони Хрватске 1995.г. надлећу колоне србских избеглица, па поубијаше децу и тек, када су београдским небом шарали амерички, британски, немачки, француски, италијански и остали авиони и убијали Србе и Србију, а ја склањао децу у атомско склониште, схватио сам величину кроткости магараца и животињску надменост коња у људском облику званих коњине!
Отада, понекад, после разговора са неким људима-Србима, који себе тако зову, осетим потребу да пријатељски помилујем камен, осмехнем се дрвету и са пуно поштовања скинем капу пред магарцем!
И на тзв. „друштвеним мрежама“ се спрдају са магарцем: „Означи прву особу на коју помислиш, кад видиш магарца“! А онда разноразни коњи и кобиле шаљу своје импресије!!! Мој одговор је био: „Кад магарца видим, звог људи се стидим“!
И, онда, у међувремену, између древне прошлости и древне будућности, при пролазу кроз садашњост - чудо! Чудо над чудима! Чудо с неба почело да ствара чуда на земљи! Родила се Радост! Родила се Истина! Христос се роди!
И Крстио га водом са Јордана Јован Крститељ и чују се небеса: „Који верује у мене и, кад умре, живеће“! И чује се Претеча: „Чувај оно што се не купује“! И пева хор херувима: „Слави Бога у срећним тренуцима! Тражи Бога у тешким тренуцима! Моли се Богу у тихим тренуцима. Уздај се у Бога у болним тренуцима“!
И Христос ујаха у Јерусалим!
Христос је узјахао магарца!
________________________________
