1.
Боја неба у свитање
Зоре и дана дошаптавање
Прошло је ноћи играње
Дана почиње сада делање
Птица певање
Благе вести препричавање
Долази нам дневно сањарење
Долази нам делање
Божије тајне певање
Живота лепог чекање
И за њега борење
Ветра блага делање
Шумског даха мирисање
Сунчевих зрака ишчекивање
Ране росе падање
Свукуда је неко вољење
Добрих душа бодрење
2.
Јутарња свежина душу милује
Срце сада мирује
Живот смирује
Погледи по пољани бистри
Живот чисти
За дан све је спремно
Проживимо га смерно
Шумско пространство
Раним сунцем обасјано
Мириси зоре шире се пољем
Птица песму нобог дана поје
Дивоте нам додаје
Лепе вести поручује
Свима дивоте
О лепи животе
3.
Гледам пун месец
Ноћни ветар мир ми чини
Лишће шушти
Пева песму
Песму мира
И летње ноћи
Све је тихо
У мени мирује
Осећаја тешких
Од претходног дана нестало је
Гледам месец
Пун је
Видим даљину
Све тајанствено је
Божији мир
Показује се
Треба га тражити добија се
Цело небо
Звездано велико
Нешта лепо дочарава
И у тајанственој ноћи овој
Одмором ме зове
Милује ми боли
Сну се спрема
И дана жељно чека
Божије су руке
У мудрости љупке
Божија су дела
Велика за сва чеда
Терет је нестао
Мир је дошла
Нове прилике
Из мира ме зову
4.
Док гледам поред мора гору
И ноћу шта се збива по мору
Док ноћом цвеће сни
И спавају људи сви
И цела природа спи
Лађа се сјаји
Плови по мору које се лади
Ноћи на мору служе
Диван видик да пруже
Испаравања зрак
Лети под облак
Играјућу слику пружа
Живота који под светлима ужива
То светле снови
Ко бисери
Једног града
Једна нада
Покрај мора
Покрај раја
Град сија
Гледати га прија
Када су дневне радње престале
Ноћне су приче почеле
Морске приче
Доиста су вичне
Да нас воле
Да нас воде
До слободе
5.
Са бескрајног плаветнила морског
Великог плавог
Наишао је залив
Мора у земљу улив
Где се брда и море друже
Спокој свима пруже
Неки спокој
Неки спој
Плавог
И зеленог
Као неки виши пој
То је нека виша прича
Што нас по душама голица
Што доноси свечано мир
Божији је ово дивни стих
А по плавом мору беле лађе плове
То се човек и море
Свагда воле
А горе плави свод
За беле облаке проход
Све је мирно
Уређено дивно
А и море мирно
И велико и дивно
А тамо далеко
Погледом лако
Докле поглед сеже
Небо се за море веже
Спајају се сни
А трагом ове планине
Долазе милине
Испресецане каменом белим
Тражим обалом шарене шкољке
И пребрајам и прозирем своје бољке
Однело их море прозирно
Таласима весело
И сија бели камен
И украшава земље црне грумен
И док брдо море грли
Ка острву хрлим
Дешавања ова ме чине врлим
Ритмични таласи
Ко мога срца откуцаји
Ко из мојих груди дисање
Мисли моје по мору плове
Све до острва среће доплове
6.
Преподобна мати народ крепи
Наша мати нама вели
Небојте се стадо мало
Помоћи за нишче није никад не достајало
Племенита мати је за свога земаљска века
Претурила преко својих леђа
Многе боли многе патње
Па сада и наше добро знаде
Мати целог рода
И свакога српскога порода
Борила се
Молила се
За чисту душу изборила се
И сада седи код престола вишњега
Знаде сузе рода стешњенога
Преподобна Мати Ангелина
Подарила нам два сина
Породила два светца
Од Бранковића Светог премца
Једног је дигла сина
Од престола Немањића
Од престола Лазаревића
Од престола Бранковића
До престола владичина
Дигла цркве
Помагала манастире
Да се свак моли за Божије путе
И за тужних боље судбе
Света мати дигла двери
Тамо преподобна сада седи
Народ свој гледи
Богу молбе невољних преноси
Да нас Господ путем води
Да нас срећа походи
Да нам сија златно сунце
У народу смерно срце
Урош Марјановић: Једна прича и шест песама
Поподневни часови, малопре је падала киша,људи се полако са посла враћају кућама...или праве поподневне шетње...тишину прекида песма гугутке,капљање капи са олука и стреха,покоја кола и тихи разговори праћени смехом.Тихи разгоори пролазника...све мирује,спрема се за вече...чак је и ветар престао,некуда је нестао...гладни голубови и врапци траже још мало хране пред вечерњи починак.Киша отвара видике,могао би човек да седи тако сатима и да ослушкује и гледа...и док се поподневна прича полако завршава почиње она ноћна,још тиша и свежија.Али и тајанствена.Сада се горе на небу иза облака пале звезде,полако једна по једна...да ли ће ова ноћ бити ведра?Деца полазе полако на починак а људи сами или са породицом и пријатељима варе полако дешавања протеклога дана и спреамају се у мислима за нови дан.И све иде у том вечерењем угођају...неки мир,неки благи сентимент,заслужени починак после брзога ритма дана.Ствара се простор за мир ноћи у коме ће се створити идеје и родити снага потребна за долазак новога дана...и опет почиње да пада.И као да је време стало, само киша пада и пада.Могао би човек само када би се мало замислио да проникне у овај рад кише,да погледа шта она чини заливајући све около...и земљу и траву и цвеће,дрвеће,па и нас...умива нас од умора,нудећи нам ширину и свежину.А свежина је свукуда около.
Дрвеће плеше по ветру
У шумраку
И разне облике прави
Све се на пространство велико
Осећа
А дрвеће се и даље њише
Небо је облачно
Хладни ветар дува
И доноси нове капи кише
Прво једну
Па после пар момената другу,па трећу,па онда по две три истовремено а сада већ десетине...и музика почиње,ветар се примирио...сви су нашли себи склониште од хладних капи и сада слушају и гледају представу.Некако урањају у њу а свежина повремено дође до свих нас као да нас зове да се препустимо овом чуду,као да жели да нам поручи да се случајно мислима не скренемо негде на страну...ево сада мења ритам,за моменат је успорила и дрвеће је почело опет да плеше...и плеше,а сада опет појачава ритам и мириси свежине, свежине из земље са дрвећа и цвећа,са траве су сада интезивнији и свукуда лепо мирише...а сада капи спорије падају а и ветар је успорио и настављају тако да делују...и мирише...и свежина..и капи... и благи ветар...