У нашем свету угасило се нешто
Угасило се када људи воле
Када се заједно радују
Живот љубави планирају
Као да у љубави иако је права
Љубави више нема
Сва љубав права овде више нема
Угасило се у добрим односима
Угасило се када сусед суседу помаже
Када породица заједно живи
Када пријатељи у дружби заједно другују
Као да у добрим делима доброте више нема
Сва доброта права овде више нема
Угасило се и у раду , у добром раду
Угасило се у сељаковом вредном зноју
И радниковом труду
Када мислени људи нешто смисле
Вредно за све нас
Добро је и корисно
Али доброте и корисности у њима више нема
За доброту,труд и корисност овде права више нема
Угасило се и у здрављу и у болести
Вера је јака и постојана
Угасило се и у сунцу сјајном
Као да у зрацима сунца
Светлости више нема
Сунце права овде више нема
И у зими нема више зиме
Зима је али као да зиме више нема
Зима права овде више нема
Идем познатим путем...
Осећања моја
Сва љубав и труд осећам их ту су
Али као да их више нема
Љубав моја права овде више нема
А ти Надо добро ми стој
Поздрављам те
Где то нада права више нема?
2.
Успавано двориште
Лепоте поприште
Снегом покривено
Причом снежном откривено
Док снег пада
Пахуља ме свака
Сијајући из мрака
Води до једнога прага
У вечери бели
Овај рај скривени
У ноћи су звезде
Са неба сјајем поздрављале
Снежне пахуље
Које су падале
Мале и беле
Направиле бели траг
Направиле праг
Осветлиле смутнога жовота мрак
Видети га може свак
Зима нас кити
Да човек може да прими
Поред лампиона
Лепа боја
Пахуље сијају
Снежне приче пријају
У мраку
Белу стазу ватам сваку
Воде ме ове беле
Путање утабане веселе
3.
Мраз реже
Мисли свеже
У сутону
У далеку белину утону
А пахуље веју
Мир и радост око себе сеју
На радост указују
Тишином показују
Свако може наћи мира
И изобилног зимског ритма
Што свима прија
Снежна ведрина
Што у разум дира
Мирна стања бира
Без немира
Да се мука спира
Таква је зимска идила
4.
Долази свануће
Дана уздигнуће
Моје душе моје куће
Из снивања у јаву подигнуће
Нека стану суше
Нек се наше душе
У миру и љубави здруже
И по лепоти живота пруже
Нека песма лепа
Виша не чека
Нека дивота се међ нама вата
Нека песма свака
На живот и радост подсећа
Нека пролеће цвета
Нека сва сунчана лета
Нека пахуља бела
И ружа јесења сневна
У живот и љубав води
Нека се срећа свима твори
5.
Та је нит повезивала
Позивала нити душе моје
Манистиром процвале
Црквом пожњевене
Богом добрим одређене
Љубављу рођене
Вечношћу вођене
Завредимо добрим делима
Завредино Божијим жељама
Завредимо вредним радом
И добрим подвигом
Победимо раслабљено
Избацимо лоше старо
Додајмо ново надано
Сачекајмо верујући
Добра Бога
Добра рода
На путу нашем
На путу радом
