Миладин Берић: Срећа у несрећи (наук синовцу)

Имао сам срећу у несрећи 
да сам био лопов понајвећи 
у тренутку кад је нека блеса 
хтјела глумит' Елиота Неса.. 
Та будала мислила да груне 
без залеђа и на нас тајкуне... 

*** 
Пара врти гдје бургија неће. 
Жао ми га - није им'о среће... 
Ал' је им'о срећу у несрећи, 
па не сконча ко други у врећи... 
Сад се лијечи у дилкари некој 
под катанцем, од Бога далекој... 
*** 
Зато добро упамти, синовац: 
Правде има, ал' је правда новац... 
Стога, вјеруј - није лако красти, 
чак и кад су сви твоји на власти... 
Чим се мало, ко ђоја, ојача - 
свака бена хоће од колача... 

*** 
Поред српске изабране власти 
бити лопов - питање је части. 
Да те сваки трактор не преоре, 
мораш бити на опрезу горе... 
Несрећа је што хватају, брале, 
ал' је срећа што тамниче мале. 

*** 
Не схватају само они глупи 
да се срећа овдје лако купи. 
Новој власти тутнеш двије-три гуте, 
па у руци држиш све адуте 
за тренутак кад ће нека блеса 
хтјет' одглумит' Елиота Неса... 
Зато, сине, без кајања мећи - 
ако желиш срећу у несрећи. 

М. Б. Романов („Квазимодо извини на грби“)