од мог поклона теби за рођендан,
а као да ме један дан дијели
од загрљаја и честитке.
Поново се све раширило
на шареној лепези сјећања
и твој осмијех и глас чујем
тако јасно, никад заборављено.
У тишини собе нечујно, а гласно
чујем звонце твог бицикла
и видим нас уљепшане младошћу
на врелини бањалучког љета.
У паузи писања нове књиге
пишем теби пјесму без риме,
док олујни вјетар узнемирава
ноћ уочи твог рођендана.
Да ли свих ових година помислиш
да сам сваки дан у мислима са тобом,
а посебно у ноћи и на дан твог рођендана
у мјесецу нашег упознавања.
Април нас препознаје
иако не постојимо у замјеници „Ми“
везаној за садашњост
док се прошлост прелама у прсима.
У ноћи
уочи твог рођендана
потписујем још једну пјесму
и палим емотивну искрицу
да обасја небо када му упутиш поглед
и на тренутак те одведе
у заборављено сјећање,
коме не дозвољавам да се угаси..
