Највећи дио данашњих политичара схвата политику као подмуклу вјештину да некоме нешто отму и да тај коме је нешто отето има осјећај да му је нешто поклоњено, а то је велико ништа, али заузврат покраденоме је узето све, па чак и лоботомизираном техником узето му је достојанство, а интегритет личности сведен на статус срећног роба који је захвалан што је уопште жив.
На тој матрици егзистира највећи број партија и партијских мафија на лијевој,
десној страни и по средини. Захваљујући тим Тројанским коњима који остављају
магареће отиске по образу недужног народа, тај исти народ „усјешно“ храмље на
обје ноге.
Све те партије и партијске мафије међусобно су, по налогу „Службе“, домаће и
страних, међусобно повезане као цријева,
претварајући се у секташки клуб, не дозвољавајући да не политичку површину испливају
принципијелни, достојанствени, некомпромитовани који ће хтјети, смјети и умјети
да бране виталне интересе народа.
Умјесто тога имамо безочне манипулаторе који су убијеђени да народ треба да служи њима, а не они народу. Ако их неко подсјети на ту основну законитост, удружени кидишу, љубоморно чувајући своје феуде!
Иманентно овоме и лидери народа, односно предсједници државе, припадају по нелогичној „логици“ стварног стања комунистичко-феудалном свијету. Добро знамо ко је све и какав био предсједник Црне Горе од 1945. године до данас. Они комунистички предсједници били су чувари крваве тековине комунистичке партије, антинародне мафије. Ова два посткомунистичка, односно неокомунистичка предсједника Црне Горе продукт су комунистичког наслеђа и постали су националне штеточине и политички дилетанти. Један је оштетио државу и осиромашио народ, довевши га до просјачког штапа за 30 година, а овај други главиња главом без обзира и памећу без циља.
Сви су они парадигме какав не треба да буде праави предсједник Црне Горе у којој ријеч, поштење, достојанство, чојство и јунаштво представљају етичке вертикале. Народ који посједује такве политичке вертикале заслужује достојног репрезента који ће бити чврсто наслоњен на свете завјете чсаних предака.
Дакле, будући предсједник Црне Горе ће бити Онај кога Бог одреди на
Светосавској благородној њиви, са пространством образа испод три састављана
прста, Онај који у себи чува заклетву кнеза Лазара, усправност Обилићеве главе
на коцу, Његошеву мудрост, Карађорђеву одлучност, Милошеву спремност даскупи
расуто и уеини разједињено, Николајеву Свјечовјечност, Јустинову свјетлоумност
и Дражину праведност.
Само такав ће бити у стању да помири посвађану и располућену Црну Гору, у првом
степену, и д акасније допринесу неминовном историјском уједињењу васколиког
српског народа на Хелму (Балкану) који је данас, по Титовом тестаменту,
подијељен у неколико парадржавних Титових граница које се у длаку поклапају са
оним Хитлеровм окупационим границама из 1941. године.
Многи ће се сада заапитати: Ко је тај?!
Неки ће тражити чичну карту и матични број како би га денунцирали домаћим и
страним „Службама“ и задржали условни мир џелата на гробу жртве.
Одмах да будем јасан.
Будући предсједник Црне Горе ће бити Онај коме је Истина врховни принцип, јер
Онај ко Истини служи онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа
неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство
и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цијело
небо које је свима нама изнад глава.
Рекох, а ви размислите и по својој савјести
одлучите кад будете бирали на наредним предсједничким изборима!