Једног дана је Црногорац, а другог Србин.
Као Црногорац Србе назива посрбицама, а као Србин сјутрадан Црногорце назива Титогорцима и Милогорцима.
У оба случаја тај веселник био је фанатични партијски активиста, најприје србогладног србождера Јосипа Броза, званог Тито, а касније фанатични активиста партије Мила Ђукановића чије име сада не смије да спомене како не би открио властито дојучерашње слугењарство.
Тај конвертит је парадигма моралне и националне посрнулости и истовремено је репрезент презреног полусвијета.
Оног полусвијета који је изњедрио комунистичке 'националисте" и марксистичке 'четнике", а у оба случаја добровољне доушнике Удбе који сада пишу молбе за прљаво ухљебљење у многим страним обавјештајним службама, али и оне их презиру.
Управо такви конвертити, у сардањи са страним факторима, изазвали су вјерско-национални и грађански рат у бившој држави коју су исцијепали по Титовом и Хитлеровом тестаменту, јер се Титове административне границе у длаку поклапају са оним Хитлеровим окупаторским из 1941. године.
Кад конвертиту не иде како је замислио, кад потроши сваки могући политички и политиканстки кредибилитет, тада се лати оснивања невладиних организација.
Један од тих конвертита основао је до сада само 53, али кад је амерички предсједник Доналд Трамп заврнуо славине свим експозитурама дубоких држава преко ноћи напрасно је постао њихов сирови "критичар".
Политикантски конвертит постао је и «вјерник», а до јуче Бога је спомињао само у најсочнијим псовкама. Данас носи бројанице и крст већи од митополитове главе.
Кад ограниченог конвертита са неограниченом глупошћу сви редом прочитају тада почиње да пљује све редом недостижне и веће од њега.
Међутим, по законима физике и логике властита пљувачка му се враћа и остаје попљуваног чела.
Зато га избјегавају сви који његују менталну хигијену.
Таква је судбина политикантског (само)попљуваног конвертита.
Петар Милатовић Острошки