Урош Марјановић: Творцу припаднимо

1.

Није љубав између двоје уговор
Па да се издекламују факти као посмртни поговор
Није љубав социјално уздизање
И уже фамилије збрињавање
Није љубав статус
Нити из трендинг емисије цитирани пасус
Већ је љубав два срца сједињење
Две душе састављење
Љубав је  састрадавање
Друге судбине проживљавање
Љубав је обесправљених мото
Љубав је живот љубав је слово
Није љубав исправљање нечије грешке животне 
Нити  болесних лечење
Није љубав таштина
Нити средство да нестане немаштина
Није љубав страсти анулирање
Нити похвале о лепоти слављење
Љубав је стремљење
Живота кроз њу оживљење
Љубав је живота нових стварање
По Божијем закону рођење
Љубав је породица на окупу
Свих људи једна воља на скупу

Није љубав услова постављање
Од особитости и навика растављање
Није љубав ставка у закону
За мишљења разна изнета по правилнику
Није љубав мишљења тих роб
Нити зато стиже онима у љубави пород
Љубав је у навикама сједињење
Свега од другог пола вољење
Љубав је живота уздизање
Троје људи ново очовековење
Љубав је праобраз нације
Љубав је поморених сећање

Нема одређивања докле љубав траје
Нити неко може да каже какве облике она даје
Љубав је довека
Не кршимо је пре датог свршетка
Све до краја света и века
Она је и после нашег краја 
Вечно живљење цветнога маја
Зато је не гасимо
Оно дато за вечност  не газимо
Зато пазимо
Оно одозго за усиновљење дато не рушимо
Будимо достојни нашег образа 
Божијег позива

2.
Ово праскозорје
Испред куће моје
Јутарње боје
Улазе ми кроз прозоре
Део сам ове зоре
Што долази од горе
Среће моје лице
Носи је глас птице
Што прелете поноре и литице
До мога стиже  ума
Бистра и лековита шума
То ме спасава
Зрак јутарњег сунца ме обасјава
Ето мени пута
Срце престаје да лута
Напуштају ме времена смутна

3.

Све је овде ето
У ову ливаду сажето
Шумом оивичену
Реком пресечену
Мириси околни мириси мили
Што их срце уздахом прими
Тело моја тада кода клече
Да дочека дивно вече
Срце онда предахне
Поче да слути мање
Тада мука мало мине
Док свежине зову осете фине
Погледи мењају лоше време
Зову драге успомене
Жубори чине лепе моменте
Са смислом се живота тада сретнем

4.

У пролећном  хладу мало рези
Здруженим  са ветром 
Хладноћу чини која прија не реже
Дозивани судбином
Сада уздах држе
Промисли дешаваном
Брзо и све брже
Недокучивом а жељеном
Носе мисли свеже
Трептаја ми оком
Ко светлуцања по води од погледа што беже
Збивању постојаном 
Сада се свуда пруже
Испуњени вољом испуњени  миром
Са ветром се друже
Мудрости дубином
По току речном што се пруже
Свом околном милином
И тако ношени се здруже
Погледа ширином
То траје онда дуго и траје још дуже

5.

Од једног зрна
И у очима вечности трена
Негде из земље
Непознато како
Никло је једно цветање мало
Шта се то  тамо доле збива
И у киши и ваздуху пребива
Ношено зрацима сунца
И сада кити наша срца
Од семена малог дубоко испод земље
Дошло је весеље
Никло је шарено благо
Никло је цвеће радо
Што мирише 
Што се са радошћу удише
Тачно тамо из вечности
Тачно ту где за то има потребитости
И сада мирише и сада цвета
На радост целог света
Бојама јарким пажњу привлачи
Свима стања блага довлачи
О дивне ли тајне
О скривене ли радње
Свукуда куда поглед сеже
Цветни плес се протеже
Творац живот слави
За дубоке уздахе деле се дари

6.

Предајем се правом
Учењу старом
Означеног календаром
Избистреног радом
Надом и снагом
Виђења оком
Жеље скоком
Налазим у  учењу добром
Себе исправљам самог
Вођеног светим Именом
По мору овом бурном
Животном суморном
Води ме молитвом старом ко бродом
Луци мирној
Све до иконе
Која се не оглушује никоме
Води оном Светом
Који одговара мелемом
Где је опрошћу враћена
Пожртвовањем отплаћена крајним
Жртва по узору Апостолном
За то завапимо
Творцу припаднимо
И устанимо

7.

Преко тајанственог биљка цветања
До жељеног дешавања чекања
До благог ваздуха дисања
До траженога духовног миомирсиања
Од литургије
До звона звоњаве
Од поста
До молитве
Све од првог човека
До краја света и века
На Тајну се чека
На не схватљиво дешавање
Што се људима у премудрости даје
У молитви га сретнимо
Постом га завредимо
На литургији осетимо
У срцу и души носимо
На њега током године не заборавимо
Свим људима са разним ћудима
Кривим и правим
Дође данас центар нашег битисања
Тајна 
Од кад човек човеку није вук
Већ брат и пријатељ свукуд
Земља се процепа 
Туга поцепа
Радос се даје
Христос Васкресе