Ранко Гребовић: Васкрсавају уздаси страдалника

ПРОЛАЗНОСТ ЖИВЉЕЊА

Окови коначности живота

 Спутавају испуњење сна 

О рађању без умирања 

Пребјегле душе безбожника

 Очајно траже смирај 

У паници одлазећих живота

 И незнању долазећег порода 

Последња суза без опроштаја

Тешка је као клетва бачена

У глувој ноћи 

И срце постаје невјерно и болу и радости 

Колијевком и рођењем славни 

Умиру као жртве мржње

Непознатих и одбачених

У сутонима младих душа

Смежуране старице налазе подстицај

За своје изанђале животе 

Иронија садашњости изњедрила је судар 

Свелих изданака прошлости

И неразумних идеја будућности 

                 

МEЂА   ВРЕМЕНА

Изнад мртве мјесечине изгребано стабло сјећања

По гранама клизе жеље

Видљивост смањена до бескаја

Наслућујем дубину коријена

Замршене лозе родослова

Тирани прошлости вапајем нуде искупљења гријехова

Покривен кабаницом ноћи откидам тегобу племену

Роним по непрегледним маглама рода

Васкрсавају уздаси страдалника

Пробуђен стојим на међи времена

ПАСТИР  ЉУБАВИ

Љубав је ћутање вјечите глади за голим ништа

У простору лажне љепоте 

Овјековечена узалудност тражења њежности 

Нагост тијела разоткрива незаситу пожуду човјекове душе

Узаврела крв памти косе вољених 

Утиснуте у трагове стопала 

Одбачени плашт прикриваног срама опомиње 

Снагом голотиње на пораз љубави

И надолазећу побједу страсти 

Ја, пастир љубави 

Дароваћу своје срце 

Оној која у мојој чежњи нађе уточиште својих надања

ПОХОД НА ПРАВОСЛАВЉЕ 

Искрсла из несталности 

Ужилила се опакост непраштања

Обрасла цвијећем зла 

Исукана лежи оштрица уништења

Бубри припремана освета

У одушак заслијепљености 

Празни се терет наследства

Стењу неиспуњене заклетве

Рат религија

Нетрпељивост задире

У пуклине прошлости

Кише мржње поткопавају

Темеље рационалности

Страда благост православља

ЧОВЈЕК  БОГУ

Ти, који печатом судбине обележаваш људе

Од једних презрен, узвишен од других

Срашнији од смрти и неизмјернији од живота

Вјечнији од свег вјечитога, потпунији од закона природе

Да ли заиста постојиш или си само коб нашег незнања

Јесу ли људи играчке у Твојим рукама 

Или си Ти можда оруђе у рукама људи

Постојиш ли у нама и око нас и послије наше смрти

Или си само човјекова потреба противности свемирској истини

Живјети по Твојим начелима значи ли наћи мир за себе и у себи

Или Тебе не признати и уживати у илузији слободе живљења

       

   БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Ранко Гребовић је рођен 1972. године у Бијелом Пољу, Црна Гора. Поезију пише од раног детињства и учествовао је на бројним књижевним вечерима и конкурсима. Песме су му објављене у зборницима поезије „Ватра коју не видим“, „Мој град“, „Далеке ствари које личе“, „Љубави од стакла“, „Тројица из Градишта“, „Пјесници без граница“, „Без љубави твоје“, „Жубори са Моравице“, „Вршачка поетска сусретања“, „Шумадијске метафоре“,  „Жива вода православља осам векова нас напаја“, „Слобода“, „Пјесници који додирују љубав“, „Месопотамија“, „Oловко, не ћути“, „Поезофија“, „Између два света“, „Пјесме Андрић граду “, „Зборник  чувара традиције“, „Паланачко поетско лето “, „Заувијек ћу бити дијете“ „Трагови на песку“, „Шраф“, “ Панонски галеб“ , „Синђелићеве чегарске ватре“, „Вртлог времена “, „Делић раја“, „ Дрински књижевни сусрети“,  „Кипријанов кладенац“, „ Ћирилица- огледало српске душе“, „Покровско пјесничко саборовање”,  затим у зборнику  Књижевне омладине Јагодине,  зборнику Удружења књижевника „Стојан Живадиновић“, зборницима удружења  Српско-бугарског пријатељства, зборнику пјесама Клуба умјетничких душа и др. Објављивао је поезију у часописима „Братство“, „Јесењин“, „Књижевна реч“ „Aвлије“, „Етна“, „Сцена Црњански“,“ Неказано“, „Афирматор“, „ Суштина поетике“, „Звездани колодвор“, сајтовима поезијe „ Фиока“, „Бундоло“ , „Одговор. ме“ и др. Објавио је збирку поезије „ Дном душе“ у издању Дома културе Ивањица, (2020),  као и заједнички зборник  поезије „Небо између прстију“ (група аутора).

Ранко Гребовић је по занимању просветни радник. Живи у Београду.