Обучем те у најлепше речи и онда о теби пишем,
А људи који читају само су странци,
Једино ти разумеш шта сам желела да ти кажем.
Кренем даље па ти се поново вратим,
И тако је већ годинама.
Сада сам жена поета,
Постала сам перу марионета,
И кад душа пожели почињем да пишем,
Нешто никад не објавим,.
Нешто просто цепам или бришем,
Али ти знаш како је кад волиш све више.
Обучем те у најлепше речи и о теби пишем,
Све док могу, све док дишем!