У центру града Ћинана
на тренутак сам застао
испред малог ресторана,
ромињала је киша млака,
онижи Кинез, Ли се звао
са ликом дечака
Ушли смо мада нисмо хтели,
киша је постајала све јача,
из кухиње роштиљ се дими,
за округли сто смо сели
ја и госпођица Мими
у својству званичног тумача.
Чуо се неки тихи ритам
са разгласа испод самог крова,
смешка се конобар, Ли што се звао,
узео сам јеловник да читам
као да сам знао
да читам кинеска слова.
Изабрах нешто са стране треће,
све се на једно може свести,
веровах да ћу имати среће
да се то нешто може јести.
Смешка се конобар поред астала,
смешкам се и ја као луд,
Џорџ, тако ме је Мими звала,
-То је, very, very good-.
-Код нас је то афродизијак,
Кинези верују да је лек,
са њим кроз тело струји жмарац-.
О! Моја драга Мими,
ја сам више за добар стек
макар био мање мушкарац.
_______________________________________________________
