што створи глагољицу,
од које настаде ћирилица,
неки кажу Климент је створио,
користећи писанија,
браће Кирила и Методија..
Ех, рођени Свеци моји...
Ћирилицу данас,
скоро да нико више и не пише.
А тако је лепа, једноставна, јасна,
ма прекрасна!
Ћирилица екавица,
ћирилица јекавица,
Али, авај, латиница је превагнула.
Тешко се дише, преплавила,
то је стварна, ружна, истина.
Ја ћирилицу читам и пишем.
Њоме се потписујем,
И ја и потомство и преци.
Читам је, баш као и латиницу и
не разликујем коју од њих две
тренутно читам, и то сматрам богатством.
Али не знам шта ће моја деца
оставити својој деци,
Због телефона, рачунара, енглеског.
Ех, Кирило, тако је рекао Бог,
Да нас је мало, да смо изузеци.
Била сам на Твоме гробу
и гробу Твога брата Методија.
Боже, како је лепа Македонија...
Посебно Охрид , манастири..
Човека све то тако смири,
Врати у ваше прекрасно време
Када се живело споро,
Када се мислило дубоко,
Кад се писало мало aли квалитетно
и кад се знало kо коси, а ко воду носи.
Чак сте и хартију правили,
на преси, на каквој је Гутемберг
штампао прву Библију,
па се и то сачувало
и имам слику на тој хартији
o...како је то невероватно!
А сад се све променило,
али не и тамо.
Охрид је вековима исти.
Ваљда нас ћирилица држи,
а Охридски извори напајају,
старина, патина и цркве нас спајају са вама,
чуварима ћирилице,
као да кажу "Ви сте изнад , опстаните тако,
свет је народ који пише ћирилицом,
не заборавите, преносите, учите друге,
док сањате на ћирилици, сијаће ваша лица.
Љуби вас ћирилица слатко и меко,
Посред насмејаних лица.
Нека име сваке улице вашег града
буде на ћирилици,
Нека се њеној жилици никад не затре траг.
Јер она је ваша мајчица.
Слатка, драгоцена ћирилица,
Печат на челу српског лица.
Поносна Црногорчица,
Убава Македончица,
Ватрена Бугарчица,
Окретна Рускињица
Тајанствена Русинка
И нежна Белорусинка
Једна другој руку дајте
Ћирилично коло заиграјте;.
Руке никако не пуштајте!
Ћирилицу заувек сачувајте!