ПЛАВЕ ТВОЈЕ ОЧИ
Ни ријечи твоје,
ни бригу твоју,
ни пјесму твоју,
нећу заборавити.
Плаве твоје очи,
сузу у души,
љубав у срцу,
Длан твој,
руку на писму,
неизговорену сузу,
нећу заборавити.
Тугу одласка,
сусрет у сновима,
сјету даљине,
нећу заборавити.
Мој мали живот,
сву ову патњу,
тренутке мира
смрти украдене,
незаборавом твојим ћу прекрити.
СЛОМЉЕНЕ РУКОВЈЕТИ
Слутим,
долази уклети крај.
Курјак је зарио зубе
у расушено срце.
Резеде покров,
навлачи
на очне капке.
Самиру снови страхом,
даве се предвечерја
у уљаној боји.
У стиску руке,
слутим,
дани нам умиру
ко сломљене руковјети.
ОПРАШТАЈ
Свијећа тихо сагоријева
на плочи мермерној.
Снага судбине
немоћ надилази.
Свијећа сагоријева.
Мир прекрива
сивило камена,
васкрсла јутра
и љубав.
Помијешани свјетови,
сузе
се полако котрљају низ лице.
