Врућина се размилела прашњавим сокацима Доњег Брестовца. Нигде никога. Једино испред “Рајског ћумеза“, у хладу дебеле липе, седе Глигорије Јездин и Пребивоје Ставрин и хладе се пивом.Глигорије паркирао црвени мерцедес немачких регистрација и отворио предња врата да боље чује музику. Пребивоје привезао олињало кљусе за багрем, а оно нервозно млати репом и врти ушљисканом задњицом не би ли отерало муве и обаде.- Е, тако ти је то, мој Пребивоје, двадесет пет година празним швапске контејнере, зарадио сам евре, могао би да купим цело наше село, са околином, ал' џаба – немам за кога! – уздахну Глигорије.- Не кукај, Глигорије – прекори га другар потежући из флаше. – Бог ти је дао три красне ћерке.- Да има бога ја би' имао три сина, да наследе ово богатство, а не ти који си, да ме извинеш, го као сирће!- Ти јеси газда – љутну се Пребивоје – и можеш через тога да се правиш на свој начин, ал' за мене си нула је л' не умеш да градиш мушку децу! Ти, бре, Глигорије, стегнеш зубе кад ти дође слатко, и прецвикујеш детету ону ствар. А ја, видиш, зинем па му божји накит остане!- Де, немој да си одма' на крај срца! – помирљиво ће гастарбајтер. – Није ствар у стезању зуба... Моја Вида не може да роди мушко дете, то ми је рекао доктор Луфт, а и ја, изгледа, нисам баш најспособнији да га склепам. Право да ти кажем пробао сам и ванбрачно, ал' опет испаде ћерка... Не знам шта би дао кад би добио сина!- Па што не кажеш – шеретски зачкиљи Пребивоје – да ти дам на зајам моју Персиду!- Ти мене, изгледа, завитлаваш?!- Ја озбиљно, а ти како 'оћеш! Жена је пелцована против овг вируса, што значи да је здрава. Неће да те зарази, а родиће здраво дете.И тако, реч по реч, пиво по пиво, стари добри другари се договорише да направе занимљив посао.- Значи у следећу суботу Персида прелази код мене и остаје док дете не напуни две године, а ти запни да буде мушко.Пребивоје испразни флашу и обриса бркове шајкачом.- Нема проблема, буразеру! Ја теби Персиду а ти мени за сваки месец 'иљаду еврова; то што се знојим и арчим уместо тебе ће да те кошта пет 'иљада, плус пет стотина месечно да платим жену да кува мени и синовима док Персида негује твог сина. Сума-сумарум тај посао износи... четерес једну 'иљаду еврова.Гастарбајтер Глигорије је прихватио безусловно све захтеве Пребивоја Ставриног. Уплашио се једино шта ће бити ако дете личи на оца. Није поштено да му се за толике паре смеје и мало и велико. Пребивоје значајно штрцну киселкасту пљувачку кроз пожутеле зубе:- То је, да претпоставимо, најмањи проблем. Кад Персида, с Божјом помоћи, остане у благословеном стању одвешћу је баба Ристосији у Јасиковац да јој обаје, тако да дете неће да личи ни на кога од ближе и даље фамилије... Само то кошта сто евра, јер бабускера неће да ради џабе. Плус да набавиш реп од пуноглавца, главу од белоушке и предњу леву ногу од жабе крастаче. Кад Ристосија од тога направи ђизу и прошапуће басму буди сигуран да ће дете пре да личи на тебе, него на мене.Глигорије, озарен срећом, даде аконтацију, седе у мерцедес и оде да се ратосиља жене и кћери. Пребивоје ошину кљусе, оно заклимата кошчатим ногама а дотрајали точкови затандркаше прашњавим путем. Није сачекао да уђе у авлију, развикао се још пред капијом:- Персида, Персида, изађи!!!Из трошног кућерка истрча једра женица светлих очију и брашњавих руку.- Слушај, Персида, је л' си била скоро код оног воденичара из Козила?!... Код оног, мори, што наши синови личе на њега!Жена поцрвене и спусти поглед.- Откако сам занела ово последње, нисам! – процеди кроз зубе.- Е, вечерас одма' да идеш код њега и да останеш тамо до петка!- Црни, Пребивоје, шта ће ти и четврто! – завапи збуњена жена.- Мени не треба, ал' треба Глигорију Јездином, да му наследи швапске еврове. Ја обећао да му направим девизног наследника, па није ред да лажем човека...
