Иво Торбица: Дом


Насред трпезе је врућа погача.
Одмах до ње, стоји сок од вишње,
Као и омиљени колачи од рогача,
Док траје мајчиног гласа слушање.

У великој пећи тихо пуцкета дрво,
Које најављује хладније и кишне дане.
Отац, по обичају, наздравља прво,
Изговарајући гласно топле речи, биране.

Напољу се чује лавеж старе керуше;
У близини и богати цвркут неких птица.
Са њима певају наша бића и душе,
Као и последња, на цвету, латица.

Испред куће маше стара липа, прастара,
Са које опадају листови, уморни и сиви.
Поред ње су ораси, као и шљива стара,
Којима се увек свако радује и диви.

У овом топлом дому љубав цвета.
У њему осмеси никада престати неће.
Носићу га у срцу, чак и на крај света,
На лађи, пуној сете, радости и среће!