Љубомир Илић: Проветравање празноглавља

 Код нас је демократија на врхунцу.
Сви су приморани да мисле како вођа каже.
*  *  *
Лопови бар остављају трагове. Власт ни то.
*  *  *
Напустићу Србију из моралних разлога. Не заслужујем ово благостање.
*  *  *
Да није обезбеђења, народ би се лако дочепао власти.
*  *  *
Нас миленијумске поплаве задесе бар једном годишње.
*  *  *
Рупе у памћењу користимо за проветравање празноглавља.
*  *  *
Нашли смо компромисно решење. Прихватили смо све њихове услове.
*  *  *
Близу смо ЕУ. Раздваја нас само граница беде.
*  *  *
Ко каже да је влада састављена само од балвана?! Има и по која цепаница.
*  *  *
Најпаметнији сам кад се правим луд.
*  *  *
Између два зла: живот или смрт, изабрао сам веће!
*  *  *
И кад сви напусте Србију, покојници ће остати у земљи. А то је довољно
за изборну победу.
*  *  *
Некада смо живели тешко. Сада нас је снашло благостање, па једва
састављамо крај с крајем.
*  *  *
Уписао сам специјалну школу. Смер – одвикавање од живита.
* *  *
Некада су једно говорили а друго радили. Сада нас само раде.
*  *  *
Несрећа је што наш брод тоне. Срећа у несрећи је што тоне на копну.
*  *  *
Од светских језика поједини моћници најчешће користе језик мржње!