Знао је да дође и запали ми душу,
Обоје би горели у пламену,
Док би прсти по телу плели,
Све што смо хтели,
То смо и смели.
У почетку је та љубав била платонска,
А онда су се душе спојиле у једно,
Да, ја раздвајам душу и срце.
Срце куца и једног дана ће стати,
Нашу тајну можда ће неко знати.
Али душе вечно живе,
Време им не може ништа,
Не знају да посиве.