Драги и весели рођаче, први пут у живот имам молбу на ползу народа, дакле први пут те у животу за нешто молим, не за мене, већ за овај народ који никоме не смије бити крив само зато што је жив!
Наиме, у мају ове године послао си свог кума честитог Александра Гргуровића, предсједника општине Даниловград, да послије освојених девет мандата честита мом сестрићу Николи Јовановићу.
Сада опет пошаљи свог кума Александра Гргуровића, па и ти пођи с њим и заједно помирите и уједините Николу Јовановића и Младена Микијељија како би, са по девет мандата, заједно формирали власт у Будви: Младен Микијељ у име коалиције „За будућност Будве“, с једне стране, и мој сестрић Никола Јовановић у име листе „Будва наш град“, с друге стране.
Не улазим у појединости њихове посвађаности, већ ме само и искључиво занима дугорочна стабилност народа и државе, јер ако се наставе овакве и сличне посвађаности широм Црне Горе она ће постати још црња, па и најцрња, а то не одговара овом народу, већ само онима који овом народу не мисле добро и који му никад добро нијесу мислили у историји!
Овом народу, драги и весели рођаче, доста је раскола и непребола, деоба и сеоба, уморан је овај народ од свега тога, не тјерајте народ да се опасно ућути јер кад се опасно ућути то је опасно по комплетну политичку олигархију, од врха до дна и обрнуто, с десне, с лијеве стране и по средини.
Треба ли да те подсјећам да је предсједник државе, као предсједник свих грађана, између осталог, дужан да мири посвађане и уједињује разједињене?
Надам се да ћеш поступити по својој савјести, баш како би стари Латини казали Aurum probat ignis et miseria bonos viros, што у преводу значи – злато се у ватри тестира, а добри људи у невољи. Невоља је рођаче притисла Црну Гору и имај на уму да је без савјести све дозвољено, чак и с оне стране памети. Зато рођаче, помири посвађане и уједини разједињене!