Драги и весели рођаче, с обзиром да си дупло млађи од мене и да ниси прошао мојим голготским путем, (хвала Богу што ниси, укључујући три политичке робије, 37 година емиграције и два атентата у емиграцији) нормално је што не познајеш узрочно-последичну међузависност у континуитету два времена, прошлом и садашњем.
Наиме, Броз је од 100 предратних партија у Краљевини Југославији послије Другог свјетског рата, који је у Црној Гори био грађански, створио једну партију, КПЈ, а касније преименовану у СКЈ (Савез комуниста Југославије).
Титови наследници, с лијева, с десна и по средини, од једног Савеза комуниста створили су стотину неокомунистичких странака и покрета, са маскама: националним, радикалним, демократским, либералним, социјалдемократским и иним...
Да те подсјетим, све странке и покрете предводили су и предводе и дан данас бивши комунисти, комунистички синови и унуци, бивши удбаши, удбашки синови и унуци. Па и ти си партизански унук, што си сам признао. Је ли тако?
Идемо даље. Сви ти бивши комунисти и сви ти бивши удбаши постали су у Црној Гори лажни „Срби“ и лажни „Црногорци“. И комунисти и удбаши претварали су цркве у пландишта коња оваца и магараца, о чему сам писао у „Побједи“ 1976. године и био санкционисан због тога што сам бранио светиње, што ми није жао већ ми служи на част, а највећи број данашњих свјештеника и владика тада није знао како црква изгледа изнутра, или највећи дио њих није био ни рођен.
Некад су комунисти и удбаши дежурали испред цркава и правили спискове вјерника који присуствују литургији и те спискове носили у општинске комитете, ненародну милицију и све је то завршавало у Службу државне безбједности (СДБ), наследницу Удбе, антинародне судбе.
Сада ти исти конвертити, али сада као велики „Срби“ и велики „Црногорци“ опет дежурају испред цркава и праве спискове, али оних који не долазе на литургије и те спискове предају свештеницима и владикама. Служба је служба. Ондашња и садашња.
Од освједочених комуниста и по злу познатих удбаша данас нормалан вјерник не може да приђе икони. Они се гурају у први ред. Кад се крсте чине то театрално широким замасима десне руке, а некад и лијеве, прва идеолошка љубав заборава нема, зар не... Крсте се широким замасима руке као да желе да и сам Бог види колики су они „вјерници“. Неки су почели и Бога да подучавају како Бог треба да се моли Богу!
Те људске ништарије њихову истинску вјеру у Тита замијенили су лажном „вјером“ у Бога, па сам својевремено у књизи „Тумачи слободе“ морао пред својом савјешћу да напишем епиграм:
„Шта је ово и Бог се пита
кад се у мене сада куну
они који су се клели у Тита?“
(Петар Милатовић Острошки, Тумачи слободе, Београд 2011)
Ти конвертити почели су 1991. године најприје да „србују“ у вјерско-националном грађанском рату, да би се велики дио њих касније „црногорчио“, а у оба случаја сви комунисти и удбаши који су „србовали“ и који су се „црногорчили“ заједно су невини народ буквално намагарчили.
Од свих тих великих „Срба“ и великих „Црногораца“ уопште не видим велике људе, већ само мале људиће који су спремни на велике злочине. Да данас умјесто великих „Срба“ и великих „Црногораца“ имамо велике људе друге би нам птице пјевале. Не би нам најмилија птица била кукавица.
Ти велики „Срби“, а многи касније и велики „Црногорци“ најприје су опустошили села, потаманили козе, овце су оставили у намјери да и народ претворе у овце; затим су једни друге слали на Голи Оток и отимали им жене; села доводили до просјачког штапа и вриједне домаћине претварали у индустријске раднике да робују зарад најнужније егзистенције на голом асфалту; затровали све што је национално и уводили лажно интернационално; на силу убјеђивали народ у комунистичко „братство и јединство“ па кад су они почели њихов комунистички рат на силу су тај исти народ тјерали да руше њихово лажно „братство и јединство“; сви су они заједно уводили на велика врата такозвану транзицију, што је био само еуфеменизам за велику пљачку државе и народа, сви гиганти су закључани и наставили су да народу закључавају памет та иста кукавичја јаја, она кукавичја јаја која су кумовала фалсификованом блеферендуму (референдуму); та кукавичја јаја мијењала су странке чешће него чарапе и доњи веш да би се на крају почели међусобно хапсити и пунити затвор у Спужу до те мјере да ће морати јш неколико затвора да се гради, јер не могу зли да се договоре ко је од њих најгори, а управо го виимо у разним изборним рашомонијадама у разним мјестима, почев од Подгорице и ако се овако настави сва та кукавичја јаја одвешће државу у банкрот.
Зато народ бојкотује сва та кукавија јаја испод разних боја и етикета
Све су то, мој драги и весели рођаче, кукавичја јаја која су се усмрдјела до те мјере да је тај смрад постао чак и планетаран.
Чувај се рођаче кукавичјих јаја с лијева, с десна и по средини. Зачепи нос. Усмрдјела се кукавичја јаја!